Прилог РТС-а у знак сећања на Стефана Филића

by

Фебруар 2020. године заувек је обележио Економско-угоститељску школу „Вук Караџић“ из Велике Плане. Тада је, трагично и прерано, угашен један млади живот — живот Стефана Филића, ученика који је, и поред своје младости, оставио дубок траг међу вршњацима, професорима и свима који су имали прилике да га упознају.

Стефан је био много више од ученика. Био је пример тихог талента, скромности и креативности. Посебно је волео филм. Снимао је кратке видео записе, уређивао, експериментисао са причом, музиком и кадром. Његова љубав према камери није била само хоби — то је био његов начин да изрази себе, да проговори о стварима које се не виде на први поглед.

У жељи да се сећање на њега сачува и пренесе будућим генерацијама, његови другови из школе, заједно са професорима и руководством ЕУШ „Вук Караџић“, покренули су више иницијатива у Стефанову част.

Прво је настала летња учионица – простор на отвореном, направљен као симбол креативности, заједништва и слободе учења. Место где се млади окупљају, размењују идеје и стварају — баш као што је то чинио и Стефан.

Убрзо након тога, основан је и омладински филмски фестивал „Филић-филмић“, који данас већ има своју традицију. Већ четири године заредом, овај фестивал окупља талентоване младе филмаџије из свих крајева Србије, пружајући им прилику да прикажу своје кратке филмове, уче једни од других и граде самопоуздање у својој уметничкој изражајности.

Ова иницијатива није остала незапажена. Прилог о Стефану, летњој учионици и фестивалу „Филић-филмић“ снимила је и Радио-телевизија Србије (РТС), национални јавни сервис, на тај начин преневши ову дирљиву и инспиративну причу широј јавности. У фокусу прилога била је не само успомена на једног младог, изузетног човека, већ и снажна порука да млади могу да покрећу велике ствари — када имају подршку, срце и идеју.

 

Свака година доноси нову енергију, нове теме и нове учеснике. Али једна ствар остаје иста — дух Стефана Филића и даље живи у сваком кадру, у сваком аплаузу, у свакој идеји која се роди на овом фестивалу. Његова љубав према филму прерасла је у покрет који инспирише, окупља и оснажује младе људе да верују у свој глас.

Стефан можда није више физички присутан, али захваљујући онима који га нису заборавили, његова прича наставља да се прича — не само речима, већ и сликама, филмовима, идејама и пријатељствима која настају управо због њега.

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *